У Србији ће сутра бити одржани избори за националне савете националних мањине, а на њима ће учествовати 50 изборних листа. Како је саопштила Републичка изборна комисија, право гласа имаће 456.199 бирача.
Од укупно 23 национална савета националних мањина, за 19 чланови се бирају непосредно, док се за четири бирају путем електорских скупштина.
Гласање на непосредним изборима биће спроведено на 949 бирачких места, која ће бити отворена од седам до 20 часова док ће се електронске скупштине одржати у исто време, а почетак је у 12 часова.
Националне мањина које ће бирати чланове националног савета на непосредним изборима су: албанска, ашкалијска, бошњацка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, румунска, руска, русинска, словачка, словеначка, украјинска и чешка.
Четири националне мањине бираће чланове за националне савете путем електорске скупштине, а то су: македонска, хрватска, црногорска и горанска национална мањина.
„Да би се спровели непосредни избори за чланове националних савета националних мањина неопходно је да више од 40 одсто припадника националне мањине буде уписано у посебан бирачки списак те мањине. Уколико тај услов није испуњен, онда се спроводе избори путем електорске скупштине“, објаснио је за РТС Марко Јанковић из Републичке изборне комисије.
Гласање путем електорске скупштине, односно посредно, мање је познат вид избора од непосредних.
Право гласа на тим изборима немају сви припадници националне мањине уписани у посебан бирачки списак, већ само они који су, по законом утврђеном поступку, пријавили и испунили законске услове да буду електори, односно да на електорској скупштини бирају чланове националног савета, наведено је на сајту РИК-а, у упутству за гласање путем електорске скупштине.
Кључни услов да неки бирач добије статус електора је да га потписима подржи одређен број бирача припадника националне мањине.
Изборе на електорској скупштини спроводи одбор од три члана које именује Републичка изборна комисија међу познаваоцима изборних поступака.
Да би могла да се одржи електорска скупштина, на њој мора да се појави више од половине потврђених електора.
Избори на електорској скупштини се спроводе тајним гласањем за изборне листе уз примену пропорционалног изборног система, односно расподелом мандата чланова националног савета сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.
Кандидате за чланове националног савета може да предложи најмање једна четвртина присутних електора.
Како наводе из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог реч је о значајном друштвеном догађају не само за националне мањине у Србији.
Национални савети су најважније установе националних мањина којима су, према Закону, поверена „јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима“.
Кључне државне институције и установе на челу с РИК-ом учиниле су све кораке који су неопходни да избори за националне савете националних мањина буду одржани по највишим демократским стандардима. На тај начин Србија је поново потврдила да је држава посвећена остваривању мањинских права и просперитету националних мањина, наведено је у саопштењу.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива све грађане са правом гласа да изађу на изборе за националне савете националних мањина како би нови сазиви имали потребан демократски легитимитет и били право представничко тело националних мањина у Републици Србији.
извор: РТВ