Професор др Имре Нађ читав свој живот посветио je образовању и науци. Пропутовао је готово целу земаљску куглу, додатно се усавршавајући и ширећи поље научног рада. Скоро две деценије живео је у Будимпешти и радио као виши стручни сарадник у Институту за регионална истраживања Мађарске академије наука.
Ипак, како сам истиче, непрестано је желео да се врати у свој Темерин, што је и учинио када му се за то указала могућност.
– Радио сам доста тога у науци још док сам био овде и увек сам размишљао о могућности да се вратим. Пошто сам докторирао у Београду, одржавао сам контакте и сарађивао са тамошњим, као и са новосадским професорима. После неког времена, супруга је добила посао у Темерину, а мени су понудили место на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Тако да су се ствари најзад поклопиле и нас двоје смо се вратили, а син је због посла још неко време остао у Будимпешти – каже овај угледни научник.
Нађ је професор на Катедри за геоекологију ПМФ, а области његовог научног деловања су урбана екологија, регионална политика ЕУ, политика животне средине ЕУ и урбани и регионални развој. Као учесник великог броја трибина посвећених развоју наше општине, он је, између осталог, више пута указивао на неопходности проширења темеринског базенског комплекса.
– Нажалост, до реализације те идеје још увек није дошло, мада је свoјевремено било разговора о томе са појединим људима из наше општине, али не значи да се то не може урадити – сугерише професор Нађ. – Постоји чак и концепт, односно мапе како би то требало да изгледа. Дакле, имамо базен, па онда онај канал, и на крају онај простор источно од тога. То би општина требала да откупи, пошто је још увек у приватном поседу.
ШАНСА ЈЕ БЛИЗИНА НОВОГ САДА
Шанса да коришћење термалних вода у Темерину донесе озбиљне бенефите је и близина Новог Сада који тако нешто нема и реално је очекивати долазак великог броја житеља тог града.
– Само је потребно направити топле свлачионице и ви током читаве зиме можете то да користите, јер ништа не бисмо постигли ако то не би било активно током целе године – објашњава професор Нађ. – Тиме бисмо добили нова радна места, појачали локални туризам и проширили смештајне капацитете, који су сада прилично скромни. Притом, не треба сметнути с ума да постоји још некoлико извора термалне воде који су затворени, а један од њих се налази у парку.
Све то је, по његовим речима, први предуслов да би комплекс могао да се прошири. Уз то, војни отпад би требао да буде премештен из ове целине на неку, са еколошког аспекта, погоднију локацију, јер ако желимо да то урадимо како треба, потребна нам је одговарајућа околина и инфраструктура.
– Цео тај простор требало би урбанистички да се среди – излаже даље свој концепт саговорник „Наших новина“. – Између осталог, потребан нам је велики паркинг, како се возила више не би паркирала на трави. Дуг је то процес, али требали бисмо почети, па постепено решавати ствари. Путоказ би нам могло бити оно што су у Бечеју успели да ураде од једне мале јодне бање.
Поменути базенски комплекс садржао би и два базена са термалном водом. Међутим, ако узмемо у обзир огромну количину исте те термалне воде која деценијама извире и бесциљно отиче, долазимо до закључка да су капацитети термалне воде у Темерину минимално искоришћени.
– У развијеном свету се те воде користе каскадно. Прво се онај део који је јако врео, користи за купатила. После тога температура воде полако опада, па је погодна за стакленике и докле год се сасвим не охлади може за нешто да се користи. Такво, каскадно коришћење јесте на почетку скупо, али да смо с тим почели пре 20 или 30 година, већ бисмо све то отплатили.
Професор Нађ сматра да ни пољопривредни ресурси нису искоришћени у довољној мери.
– Мислим да би пажњу требало усмерити на виши ниво пољопривреде, који подразумева производњу здраве хране која би морала да одговара свим лиценцама, јер то је услов за извоз – образлаже професор Нађ. – За то су, наравно, неопходни веома стручан производни менаџмент и озбиљна мaркетиншка подршка.
С. БОКАН