Пре 22 године, на данашњи дан, НАТО је почео са зверским бомбардовањем Савезне Републике Југославије. У тих 11 недеља, када је 4.000 пута јача војна сила кидисала као помахнитала на једну невелику, али суверену и слободарску земљу, погинуло је 2500 цивилних лица, 79 деце и око 1000 војника и полицајаца.
Најмодернијим, најпогубнијим, најотровнијим и најразорнијим средствима су бомбардовани градови, села, мостови, путеви, железничке пруге, рушена је инфраструктура. У јарости што не могу да открију и уништавају војне циљеве, НАТО крволоци су гађали објекте, који нису имали војну намену и нису били легитимни војни циљеви.
Они сруше мостове, ми их временом поправимо. Они сруше фабрике, ми их изнова сазидамо. Они разруше путеве, ми их саградимо. Али, оно што је ненадокнадиво јесте губитак људских живота и то је вечна срамота и паклени грех свих који су учествовали у бомбардовању. Са своје стране, пружили смо отпор какав нису очекивали, наше војсковође и борци су поново показали да је непобедив онај који брани своју државу, свој народ, своју кућу, своју породицу.
Да нас не би сени страдалих опомињале, не смемо заборавити НАТО агресију, не смемо заборавити ни једну жртву.
Србија не заборавља.
Н. Д.