Шта се догодило првог маја 1886. године?
Амерички синдикати започели су 1886. масовне штрајкове под паролом „три осмице“. Назив пароле представљао је њихове захтеве који су се односили на то да људи сваког дана осам сати раде, осам сати одмарају и да имају осам сати за културно уздизање.
Највећи и најбитнији штрајк догодио се у Чикагу 1. маја 1886, ком је присуствовало више од четрдесет хиљада радника. Ти радници су обављали тешке физичке послове без радног времена и дана за одмор. У то време Чикаго је био срце америчке индустрије, а и центар синдикалног организовања. Следећих дана протестима се придружују десетине хиљада незадовољних радника. Протести су најављени као мирне шетње којима је присуствовао чак и тадашњи градоначаелник Чикага, али ситуација уопште није била стабилна.
4. маја анархисти организију демонстрације на чикашком тргу Хејмаркет. Особа чији идентитет није утврђен бацила је тада бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца. Настрадали су и демонстранти – преминуло је најмање четворо, а повређено више од 30 штрајкача.
Три године касније на Првом конгресу Друге интернационале 1889. установљено је празновање Првог маја. Иако се све ово догодило у Америци – американци празник рада обележава се првог понедељка у септембру.
Први мај на Балкану
Први народи са Балкана који су почели да га обележавају празник рада били су Словенци и Хрвати, у тадашњој Аустроугарској.
СФРЈ увела је Празник рада као државни празник који се славио уз уранке, поворке, а често и шопинг туре.
Празник се у Србији празнује нерадно прва два дана у месецу. Ове године према мишљењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, услед празновања другог дана Васкрса у понедељак 3. маја, други дан Празника рада (који пада у недељу 2. маја) се преноси на први наредни радни дан, уторак – 4. мај.
М. С.