Одмах да вам кажем, да нећете победити
„Поштовани потписници овог прогласа,
Много сте се брате уозбиљили и удебљали гласове, као да сте не дај Боже на некој комеморацији. Одмах да вам кажем да вам је приступ потпуно погрешан. Знам да вам овим текстом помажем и указујем на грешке које чините учествујући у кампањи, али ризиковаћу дајући вам нека упутства како би можда лакше победили. На жалост у жељи да будете свеснији део друштва, несвесно сте се ставили на страну губитника
Одмах да вам кажем, да нећете победити.
Прочитао сам два пута ваш проглас и нисам разумео шта њиме хоћете да кажете, или постигнете. Рачунајући да свако ко се овако организовано оглашава има за циљ да нешто промени, морао би и конкретно да каже шта жели, како и на који начин мисли то да постигне?
Овако сте стали иза једног немуштог и недореченог, али зато уистину академског текста, какве је Академија наука с времена на време писала када није желела да се меша у свој народ.
Тако се ни ви овим вашим прогласом нисте претргли да кажете нешто суштински важно. Осим високопарне и лоше глумљене озбиљности нисте даље одмакли. Лоше сте одглумили бригу за државу. Ја се у глуму разумем боље од свих вас заједно.
Нисам интелектуалац већ уметник и зато ћете ми опростити емотивност, која можда није примерена овој врсти комуникације. Уистину ме чуде академици да потписују један овако кукавички и немушти проглас. Осталима то не замерам јер се то од њих очекује. Они се ипак само боре за власт.
Како мислите да рушите власт оваквим јаловим текстом? Ко ће вам га потписати када нема иза чега да стане?
Или ћете га дописивати и објављивати у наставцима?
Кога мислите да придобијете и за чији рачун?
Све сте погрешно урадили. Показали сте да такви као ви не да не треба да воде државу.
Зар збиља мислите да ће Шолак у чије име наступа један део потписника, боље водити земљу од Вучића?
Узмите се у памет интелектуалци. Ту не мислим на глумце.
Мала смо ми средина и сви се добро знамо. Не можете да нас фарбате.
Сви смо ми намазани свим бојама и румен стида не облива нас често. Зато не драмите много. Победиће опет Вучић. И уместо да се навикнете на то и помажете му да на свом путу оправка Србије у сваком смислу, својим конструктивним, критичким, храбрим предлозима, ви трошите снагу пишући писма кријући се иза термина интелектуалци, као да вас то ослобађе одговорности да будете храбри.
Сам сам увек писао моје текстове и не тражим да било ко потписује овај мој „КонтраГлас“.
Даље се нећу оглашавати ма колико ме пљували, као што сте то чинили свих ових година моје подршке Вучићу.“
Биографија:
Лазар Ристовски рођен је 26.10.1952. у Равном Селу, у Војводини. Завршио је Учитељску школу у Сомбору, а затим и Факултет Драмских Уметности, одсек глума, у Београду. Живи и ради у Београду.
На почетку каријере се дуго бавио позориштем, где је маестрално играо класични репертоар – Шекспира, Молијера, а познате су и његове креације Хамлета у Дубровнику, у режији Оскаровца Јиржија Мнецла, Дон Жуана, Амадеуса. Своје улоге проналази и у текстовима домаћих писаца: Душана Ковачевића, Аце Поповића, Стевана Копривице, Синише Ковачевића, Радослава Павловића. Одиграо је преко 4000 представа.
Играо је у више од 80 филмова, ТВ серија, као и ТВ драма, већином главне улоге.
Лазар Ристовски оставља јединствен траг у остварењима која у себи понесу и његово име. Незаборавне су његове улоге у филмовима Подземље, Тито и ја, До коске, Тако се калио челик, Буре барута, Балканска правила, Боомеранг, Пад у рај, Мали свет, Свети Георгије убива аждаху. Играо је и у холивудским остварењима попут: Новембер мен, Казино ројал, Поред пута. Поред тога, играо је и главне улоге у неколико европских филмова. Као продуцент направио је тринаест играних филмова, а у улози редитеља остварио се кроз два играна филма – Бело одело и Бели лавови. Бело одело, његов комплетно ауторски пројекат, имао је светску премијеру на фестивалу у Кану, 1999. године и био југословенски кандидат за Оскара.
Једну од најзначајнијих филмских улога у каријери остварио је у редитељском првенцу свог сина, Петра Ристовског, филму “Краљ Петар I”.
Добитник је многобројних домаћих и светских награда и признања: Стеријина награда, Октобарска награда града Београда, Награда ‘’Живојин Жика Павловић’’, Награда ‘’Сергеј Бондарчук’’ за изузетан допринос светској кинематографији, три Гранд Приx-а на Филмским сусретима у Нишу, Кристална призма коју додељује српска Академија за филмску уметност и науку, Награда ‘’Зоран Радмиловић’’, Златни Орландо у Дубровнику, награда за најбољег глумца на интернационалном фестивалу Ваљадолид, и многе друге.
Почасни је грађанин града Земуна.
Написао је два романа, две књиге и једну збирку песама.
Лазар Ристовски је заједно са својим синовима Петром и Јованом власник продуцентске куће Зиллион филм.
Коришћен материјал са: https://www.lazarristovski.com/